Prema očekivanjima, centralne teme bi mogle biti carine uvedene tokom prethodnih rundi trgovinskog rata, reciprocitet tržišnog pristupa, zaštita intelektualne svojine i kontrole izvoza naprednih tehnologija. Posebna pažnja očekuje se na poluprovodnicima, veštačkoj inteligenciji i telekomunikacionoj opremi, oblastima gde su restrikcije poslednjih godina preoblikovale globalne lance vrednosti. Razgovaraće se i o kritičnim materijalima, poput retkih zemalja, kao i o diverzifikaciji snabdevanja u farmaceutskoj i automobilskoj industriji.
Analitičari ocenjuju da bi čak i ograničen napredak – poput dogovora o obnovi i institucionalizaciji radnih grupa, jasnijim protokolima za vanredne situacije i redovnoj razmeni podataka o trgovini i tehnologiji – mogao da smanji neizvesnost i ublaži rizik novih iznenadnih tarifa. Tržišta će posebno pratiti signale o mogućem faznom ukidanju pojedinih carina i eventualnim izuzecima za ključne industrije, što bi moglo olakšati planiranje investicija.
Politička dimenzija biće jednako značajna. Za Trampa, ton i sadržaj razgovora imaju direktan odjek u domaćoj industrijskoj politici, zapošljavanju i tehnološkoj konkurentnosti. Za Sija, prioritet su stabilan rast, pristup sofisticiranim tehnologijama i predvidivo okruženje za izvoz. Obe strane, međutim, nastojaće da pošalju poruku da saradnja u oblastima zajedničkog interesa – klimatska tranzicija, zdravstvena bezbednost, finansijska stabilnost – ne mora da znači popuštanje u pitanjima nacionalne bezbednosti.
Očekuje se da će timovi u narednim nedeljama usaglašavati dnevni red i pripremne dokumente, uz pojačan tempo kontakata na ministarskom nivou, posebno u resorima trgovine, finansija i nacionalne bezbednosti. Iako niko ne očekuje „veliki sporazum“ preko noći, realističan cilj je postavljanje čvrstih šina za kontinuirani dijalog i postepene, merljive korake napred. Za globalnu ekonomiju, svaki signal predvidljivosti između Vašingtona i Pekinga bio bi dobrodošao.
